“Projden kroz Pasike”

Najčitanije vijesti

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Vjerodostojno je to u svom školskom sastavu opisala Mia Tomaš učenica 6.c razreda O.Š.“Petar Berislavić.

• „ Svaki grad  ima svoj stari i novi dil. Mi u Trogiru imamo Pasike. To je dio grada u kojem su bile obične tažačke kuće. Svit koji je tu sta, bija je puno mižeran. Težačka kuća je bila obična i od kamena. Imala je skale i balaturu s pitarima murtile. Doli je bila konoba, na prvi pod komora, a na drugi pod, ka u potkrovlju, je bila kužina. Tu je bija mali komin i komoštre sa bronzinom. Povrh njega visilo je suvo meso koje se dimilo pa je kužina bila sva crna. I nije bilo težačke kuće koja nije imala tovara.Ona malo bolja je imala konja, a pokoja i kar. Bilo je tu i drugih beštij: prajci, kokoši, a digdi i koja koza. Naši stari znaju se spominjat toga vrimena ća je prošlo. U večer, kad bi se težaci vraćali iz polja doma, bija bi pravi šušur. Pusti tovari, mazge, kari, koza vezana iza kara…. Sve je prišlo iz poja prema Pašikama. Prije bi težaci radili po cili dan u poju. Sa sobon bi nosili bokun kruva i pinku bevande. A kada bi se vratili doma, onda bi obidvali. Obično je bija pijat angriza, pijat zelja, popili bi žmul vina i Bog te veselija. I pored svega truda i muke, znali su zapivat pismu, onu našu dalmatinsku, koja sve izliči.

Sada više tega nima, zapisala je Mia. Uistinu, nima  ni toga ni ovih lipih – autohtonih trogirskih riči koje je ispisala u svom tekstu, a koje  rijetko tko danas upotrebljava.

Kako je o Pašikama pisao Darko Veršić na svom blogu 2006. godine

PROJDEN KROZ PASIKE
(narodna)


Projden kroz Pasike
sa družbom veselom

Ozgar me posipje
murtilon zelenom

Murtilon zelenom
moje milo zlato

Ako slučajno niste čuli za ovu antologijsku klapsku pismu, onda ste sigurno čuli za onu “Da je meni s tobom kroz Pasike” koju pivaju naš Buco Coce i Tomislava Miše. I onda oni šta su malo dalje, moraju se pitat koji su sad vrag te Pasike? Je li to nika vrsta spize, vitra ili kućnog namještaja ?

Ono šta je za Split i Splićane Veli Varoš, za Trogir i Trogirane su Pasike.
Stari, težački, sirotinjski, ali plemeniti dijelovi grada. Kamene kuće sa konobama i balaturama. Suši se roba na tiramolama. Kalete, dvori i pjacete. Svak o svakome zna sve, svi se svima mišaju u život. Ništa se ne može sakrit.

Kažu neki mudraci da bi sve ove stare kuće tribalo preuredit u restorane, barove, kockarnice, a tukci jedni nemaju pojma da je najveća vrijednost upravo u ljudima koji su očuvali život u ovim kalama.
Dalmacija kakva je nekad bila.
I uvik će bit!